Otac mi zarađuje 3000e mečecno, kad god se vrati iz inostranstva ne kupi sebi ništa, i dalje koristi telefon od 5e od pre 5-6 godine i retko kad sebi kupi neku stvar da nosi, nije kupio kola sebi i ako može da ih priušti iz jedne plate, vozi staru biciklu koja se jedva vuče…
Sve što zaradi daje nama, ima 4 sina i ženu. Preko 30 godina radi tamo, pola života je odvojen od porodice.I kad je kući on konstantno mora nešto da radi, ne može miran da sedi, to je valjda ta starija generacija koja nije navikla da kulira. Kad god je došao kući nikad mi nije dao dinar, ali mi je obezbedio da imam svoju sobu, da se obučem kako valja, da mogu da idem u srednju školu u drugi grad i da upišem fakultet i ja sam mu zahvalan zbog toga.
Ali mislim da mu nismo dovoljno zahvalni jer mi je jedan brat u zatvoru, jedan je popustio sa živcima krajnje, ja pušim, pijem i konzumiram travu, a ovaj četvrti je skrenuo sa puta pa ga vraćamo na isti. Pitam se da li je to posledica njegovog odsustva od nas.
Nema komentara:
Objavi komentar